Српски књижевни гласник

668 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

ове утучене и исцрпеле монархије. Истина. је, дакле, да ништа није немогуће великом ђенију и апсолутном господару у моћној држави,“

Кардинал Алберони био је једна врста пустолова, Теодор друга. Није се, дакле, чудити што га је вукла жеља к њему. Теодор оде у Мадрид не тражећи никаквих препорука. Шта више, кад му их понудише, он одби. Једино што понесе једно ласкаво писмо Савојекога упућено му 18. септембра, пред полазак у Беч. Оно за њ, у то доба, беше права драгоценост.

Ш.

По одласку у Мадрид Теодор отпоче нов пустоловни Живот.

Док Алберони беше канцелар шпански, овај се бавио у Мадриду, јер ономе беше јако ушао у вољу. Он омиљен беше и код његова последника војводе Риперда, који га постави за пуковника и ожени Мис Сарефилдовом, дворском госпођом краљице Јелисавете, жене Филипа У. Али пустоловна природа код Теодора беше јача п од жене и од куће. Обоје му постадоше досадни те једне ноћи напусти Мадрил, али не заборави да собом понесе женин накит, који уситни у Лоове (Гау) спекулације. Потом прокретари Јевропу, правећи свуда дугове и бежећи од поверилаца, док се једном 1732. год. не скраси за неко време у Фиренци, као резиденат Карла У].

У доба ових лутања Теодорових на Кореници владаше покрет против Ђеновљанске владавине. Покрет беше почео 1799. год. због нечовечног понашања ђеновљанских чиновника. Уз ускомешали народ нарочито пристаде ниже свештенетво, из домородаца, а из антипатије према вишем, већином странцима. И тај покрет рашири се и одржа Tako да у фебруару 1751. би установљена привремена влада, а у априлу на збору у Ореши објављен рат ђеновљанској републици, која не будући моћна да угуши покрет, потражи помоћи од ћесара. Његовом помоћу, а још више посредовањем код Корсиканаца, следеће године