Српски књижевни гласник

ај, СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

вама, при председничким изборима, гласа за Мак-Кинлија или Брајена лично. У Енглеској се, при општим изборима, одређују само посланици koju ће, кад једном дођу у Парламенат, довести за министра председника лорда Солзберија или лорда Розберија. Ако се, инак, узима да посланици не праве министра председника. него бирачи, то је због тога што су се посланички кандидати, пре свога избора. морали изјаснити кога признају за вођу, кога, дакле, желе за министра председника, и што су били изабрани за посланике само због тога, што су њихови бирачи желели тог истог човека за министра председника кога и они. Посланици према томе немају у Енглеској "одрешене руке да доведу за министра. председника кога хоће ; они морају да подржавају у Парламенту кандидата својих бирача, и због тога се и може рећи да у Енглеској народ одређује министра председника, као што m v Сједињеним Државама народ одређује председника. Републике.

Али, кад у Енглеској министра предселника подиже и обара народ, кад је то једна врета диктатора као амерички председник Републике, питање се онда поставља, чему у Енглеској служи Краљ, а чему Парламенат, и да ли, у опште, те две установе имају каква емисла крај министра председника. Што се тиче Краља, он пма у енглеском систему своју улогу, п та улога није ни најмање неважна. Његова. је улога да министра председника одржава вечито на рангу министра, да му не да ићи даље. Он пма да га спречи да не постане Краљ. ИП ако је већи део своје власти морао уступити. министру председнику, Краљ испуњава m на даље краљевеко место. Престо је заузет, истина, једним фигурантом, али и то је довољно, па да министар председник не може на њ сести. Французи су оборили Краља, и сада живе у вечитом страху да се председник Републике не начини краљем. Енглези су одузели. Краљу власт, али га нису оборили; они су задржали једног тобожњег Краља, да нико не би могао постати прави Краљ.