Српски књижевни гласник

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. : 1261

мане Јаше Игњатовића, пзбор из Љубе Ненадовића. (Свакако, аутобиографија Саве Текелије биће од вредности за историке нашег народног живота при крају ХУШ п у првим десетинама ХХ века. ту ће се наћи занпмљивих ствари о српским саборима и маџарским лпетама, о животу српских исељеника у Русији, о меморандуму Текелијином Наполеону 1 за оснивање „Илирске Краљевине“, — обећава нам се да ћемо све то имати приређено „ca што више пијетета према стилу и језику његову“. али да ли то спада у књижевност, да ли има што више од голог историјског интереса, да ли нема пречих ствари за издавање“ Шта ћемо добити прештампавањем тепавог. претенциозног, немогућног „класика“ нашег Симе Милутиновићаг Драме „Лазара Лазаревића вредеће само за специјалиста који хоће да проучава постанак и развитак наше народне драме. Нашто нам Јован Стејић2 Хоће зи се прештампати пет свезака његових Забава за ум и срце, или превод Хуфеландове Макровиотике, или његове .Језикословне примедбе mea предговор +. Бука к преводу Ново Завета 7

Но то је цвеће према ономе што иде! Српска Књижевна Задруга нам припрема још лепших изненађења. она хоће да нас усрећи познатим својим „критичним“ издањима Јанићија Памучине, Фрања Јукића и Николе Боројевића. Та фантастична имена српских „класика“ непозната су за 95", врло образованих читалаца; стручни људи их једва по пмену знају. Јанићије Памучина, мостарски архимандрит, живео је у прошлом веку (1810—1Х70.. То је био један добар човек који је корисно послужио свом народу, али. да је честити старац жив, и сам би се насмејао када On uvo да га озбиљно узимају за књижевника. Од њега суостали чланци у Српском Далматинском Мазазину, Живот Али-Паше Стрчевића-Ризванблаовића који је на руски превео Гиљфердинг, и (атопоказатељ, где је обележено растојање од Мостара до свију главних херцеговачких вароши. Фрањо Јукић био је фратар у Боени. u Hamucao je Bosanskoga Prijatelja Zemljopis