Српски књижевни гласник

Књижевни ПРЕГЛЕД. 1267 UaRKOM KOCOBCKkoOrma 'вилајета у главном образују JejHy област (чл. 1) којој Султан именује из народности која је у већини-а за периоду од 5 година намесника који, потпомогнут Народном Скупштином, у име Султаново управља обласним пословима (чл. 2 и 3). Гарантују се лична слобода, неповрелност стана, а укида се цензура над штампом (чл. 4). Чиновници се узимају из већине становништва у месту где служе; више именује Султан по предлогу намесникову, а ниже поставља сам намесник (чл. 5). Признаје се равноправност свима језицима, али се административним јединицама оставља право да се у званичним релацијама служе оним којим хоће (чл. 6). Различне народности саме се старају о својим школама (чл. 7). За одржавање реда и“ јавнога мпра установљава се милиција која је под непосредном управом намесника; више офи< цире, на предлог намесников, именује Султан, а ниже ·caM намесник (чл. 8). Народна Скупштина утврђује и "буџет. и порезе; 25% прихода даје се државној каси, а остатак се троши на обласне потребе (чл. 9). Напоредо с наименовањем намеснпка именије се, под његовим председништвом, комисија ад ћос за израду детаљних рефорама. (чл. 10). Даје се општа амнестија политичким кривцима и емигрантима (чл. 11). Исте се ове реформе уводе и у јерменски вилајет (чл. 12).

Би ли се постигло да се оваквим реформама успо"стави у Маћедонији мир п ред, то још може бити пол питањем ; али да са њима не могу бити задовољене, осим Бугара, остале народности, TO је ван свакога спора. Творцима ових рефорама, кад су их пројектовали, као да је лебдео пред очима план да помоћу аутономне Ма ћедоније лакше изведу остварење сна о Великој Бугар'ској у сан-етеванским границама. Опијени успесима које су, у току последње три деценије, постигли у Маћедонији, захваљујући искључиво ~ племенском антагонизму између Словена и Грка и шпроким правима датим Егзархији, Бугари би ради били да ове културно-нациошалне“ тековине обезбеде и учврете п политичкима, за вре-

40%