Српски књижевни гласник

ОЦЕНЕ И ПрИКАЗИ. 1271 насилно прекршеног, мало очекиваног, произвољно решеног. Оне, разуме се, не надокнађају природан, логичан ток догађаја, пуну п доследно израђену пеихологију, моралну п физичку боју карактера п средине. Кад у њима и испадне који погођенији и карактеристичнији потез, у њему је увек нечег случајног, од чега се не може очекивати ничег доследног у даљем развоју п с чиме у оесталом п сам писац мало рачуна.

У приноветци Је ли жив газда Алекса добио је у почетку неку налувену п пакоену фигуру сеоског зеленаша, фигуру Неше Зелембаћа са обешћу каквог кмета из Генчићеве владе. Доцније, ради доброг краја приче, цела се та физиономија губи у једном мелодрамском пзливу пријатељства, суза п ракије. Приповетка Два растанка је јелна пунија п оригпналнија петорија: један сељачки Силвестр Бонар, вечити момак Милета, који преноси љубав на кћер своје несуђене драгане. И она није без горње мане. У целој причи где је историја двеју генерација скоро, са два три крупна догађаја, толико озбиљних ствари и заплета расплинуто је у једном разнеженом лиричном оптимизму, једној одвећ млечној, одвећ филозофској и мекој резигнацији за ову примитивну средину.

И ту је она фатална површност и лакост у цртању карактера и средине у наших сеоских приповедача. Та наивна и сентиментална драматичност, ти тренутни проливи емоције мењају карактере, форсирају и извитопере цело опредељење ствари, занемарују све друге стране у обради. Јесте ли вн приметили како је то конвенционално еело увек исто, безбојно, неодређено, негеографско; како су ти људи једнолики, општи, неиздвојени, пндиферентни. Читав један живот ничим не обележен ван сватова и даће, људи који су пригнути за ашовом од зоре до вечери изнесени само у колу пи ес двојницама, окорела сељачка. лица, с кошуљама улепљеним од зноја и прашине, сликани по једном сентименталном калупу пасторале и мелодраме, са срцем од воска, с белим ру-