Српски књижевни гласник

1974 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

шарене „грађанске школе“, побацаше у њихов програм јелну масу предмета, те се п моралне поуке реактивираше. Како сад грешни наставници пролазе се овим Протејем међу предметима, Бог ће једини знати. Али ла писци уџбеника не могу још да се разберу довољно, не треба бољи доказ него да човек пореди ову Дачићеву п Спасојевићеву књигу Ć „моралним поукама“ што су их написали Г. Г. Чутурило и Ј. Максимовић. Тешко би ко смео тврдити да ове три књиге представљају уџбеник за један исти предмет, у истој школи, толико су међу собом различне!

Г. Г. Дачић и Спасојевић хтели су да даду једну читанку за моралне поуке. Мисао није рђава, али у изради има извесних тешкоћа. Ако се у читанку унесу чланци о појединим моралним обавезама, то ће бити за децу и сухопарно и чепће нејасно, јер су та питања најрастегљивија п најнепоузданија. Ако се покуша с моралним причама, тешкоћа се готово повећава, јер није лако измиритп уметничке захтеве у белетристици са званичним школским моралом. Треба се одлучити на једно: или прећи уске границе школеког моралног кодекса, па потражити добре уметничке производе, без непосредно изражене поуке, или се ограничити на тендециозне. празне н непоетичне саставе, којима се се великим устезањем може дати име прича. С тим треба бити на чисто: евака неодлучност чини само више пометње, јер такве мешовите књиге нити развијају осећања, нити утичу на размишљање. Ми смо се у више прилика изјаснили за уметничке производе, све да у њима и нема. никакве практичне поуке. Али тада је реч била о дечјим књигама у опште, а овде су писци обавезни да се држе прописаних моралних поука и да садржину удешавају према школском програму. То је упростило њихову задаћу, али у мало што то исто није и упропастило њихову књигу. Чисто човек осећа у каквој су тешкој муци били писци старајући се и да одговоре намењеној свреи, и опет да.