Српски књижевни гласник

214... Српски Књижевни ГЛАСНИК.

_______-_____-__-

-— Коју7 — запиташе еви.

— Нашу Стаку, нашу лијепу удовицу.

Сви ахнуше п погледаше у Стаку. Стака, поетиђена оборн очи.

— Каже Перо, да је љевше ниђе нема! — настави Јефтан. — И оставио је све ђевојке тамо и допго да њу непнроси... ШЉћео је, каже, да нае нзненадн!

-— Сретно! — гракну неко.

— Сретно-о!

И пушке запуцаше.

— ШЖнвели младенци'...

— Кивели-и!

Учитељ поче здравицу = :

NIX. Свршетаг.

Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо hapamrag n његова. Стака, доносим еамо одломак једнога његова. писма, што га је писао Марку Голићу:

и ако желиш. чути за наше здравље, ми емо фала Богу добро и здраво, ко што и теби пето пријатељеки желимо... П ако желиш чути За наше задовољетво, мп емо Задовољин к'о нико на свијету. Моја Стака, Бог јој лобро дао, добра ми је н весела, него к'о да ми је Бог у крошњи е неба бацио да ме обесели за моја добра, дјела. Кад сам преко дана у дућану, јелва чекам ta се емркне, јербо кад се севеме евијету семркне, мени се сване п моја Стака мене чека на вратима, „па руке шири ну лице ме љуби. И кал уљегнемо у собу, а она MH сједне на крило, па ми чупа бркове и љуби ме п милује ме, па се играмо и шалимо к'о ђеца.. Ја ти не знам ништа друго казат, него да се ни са царем не би про: мијенио п сада вичем евакоме из свега грла: куку ономе ко није ожењен!“

Држимо, да овоме не треба никаква коментара.

(BET. ROPOBITE.