Српски књижевни гласник

D E; _yR MM, KOE, = 0235

~ -—— — EKzZ___

неколиким напоменама о осталим ситнијим еписепма Ђорђићевим. Нама остаје само да пожелимо да овај зборник буде што пре излан. (А. Б.

Теолошке расправе Г. Дим. Гуварца. — · Земунски протојереј Г. Димитрије Руварац јелан је од најврелнијих наших богословско-исторпјеких писаца, Сада су изишле лве пове његове расправе: „О сазиву епархијских скупштина и трајању манлата чланова е пархијеких екупштина. п власти“ [Сремски Карловци, 1902, >", 24), која. је оштампана из овогодишњег „Богословекога Гласника“, и „О разводу мешовитих бракова у Хрватској п Спавонији |Сремски Карловиш, >", 24]. У овој другој расправи. која има специалан интерес за Хрватску и Славонију, писани тражи да се уреде верски односи у Троједници, п да ср псточно-православној цркви признаду иста права којаима и католичка црква.

ћАњиа здравља. — Г. Ог. Милутин Живковић, лекај : Пожези, почео „је један посао који је по замисли леп паметан, а. о чијој широј научној вредности имали би стручњаци да реку своју пресудну реч. Он је издао "прву свеску (анатомија и физиологија) дела „6020. о здрављу, сваком приступачан домаћи лекар“, руске публикације која је изашла под уредништвом више професора па медицинском факултету. У овој свесци, која има 98 страна велике осмине, пма 94 слике у тексту. Цена је 1:50 дин.

„Хрвати, памет у главу !“ — Г. Сама Станојевић штампао је у Повом Саду малу књижицу под горе исписаним насловом. У већем делу проповеда се креташки рат противу политичких ктравања, јер „странке у Српству иоништиће Српство.“ Арија старога вергла. који се редовно навија по надлештвима гле су касе диспозиционих фондова. Тек на крају своје књижице, писане „У Новом Саду. у очи Усековања 1902“, збуњени писац се сетио шта је имао да каже. Осуђујући скандале у Загребу као службу мађарштини, он патетично узвикује: „Хрватски народе! Ти драгоцена грано, која се цепаш од стабла великога племена славенског, који [7] пред својим угкренућем стоји. — размисли 'се, и памет у главу!"!...“