Српски књижевни гласник

4 Српски. Књижевни. Гласник.

— Плакала им свака до вијека за њиховом главо; Пвана сједе према стрину п надакти (се.

кусастијех лула. Кад започеше трећу, уђе Тони Фабри, сједе ио од њих и заиска получак вина. Ивана, збуњена, nor: оца и стрица, на отиде да га послужи. Јејина се моли, накриви главу и учини: ух! ух! Пипо запита патом банка ZALNR Ама зар долази овамо 12 не се олиже горња. усна и бљеснуше вучја кутићи, што учини да му се обличје скроз измијени Pi он одговори кроза зубе: До сада није! Ђаво би га знао! „ј једе млал, снажан човјек, необично широких : илав, мила лица. Они чуше гдје Тони уздрхталијем гласом. aa дјевојку: VM — Па како си, Ивана 7 — Добро, фала, одговори она, па. отиде за подними се и уприје очи у њега. | Mumo баци карте и упути се к вратима река “ Вријеме је да се спава! А, П стаде затварати излог. Пипо се opere sa Фабрију и рече: — Оде стара година плачу hu!

као да у тијем ријечима тражи какву наговије скретив своје силне мишице, запита опоро: — Шта хоћеш ла тијем кажеш, барба! Паво # — Па ето, небо плаче, — тако се каже! | рибар мирно, A — A kao за чим би то илакала. наша стара го

К Чича. АЕ