Српски књижевни гласник

Две КРАТКЕ ПрРТИПНЕ С НЕМАЧКОГ. 13:

одлука стаде хватати у њеној лубоко уметничкој души све дубљег корена. —

Сутра дан затичемо ову младу жену пред огледалом за тоалету у њеном будоару. Спремила се да пзиђе; хоће да оде до професорке, да позајми „Ноћне призраке.“

Баш у тренутку кад се беше упутила вратима, њена лепа собарица дође да јој јави да је у предсобљу њен учитељ музике.

„Моп Ојеп, драги господине Трилере, ја сам на вас потпуно заборавила! Али данас не могу баш никако! 1.144 у, молим те, дај господину купон за његов час! Немојте се љутити, господине 'Трилере! Дођите у четвртак !“

Цена часу: 2 марке п 50 пфенига.

Алма изиђе из куће.

„заиста, ово пала киша!“ промрмља погледавши у небо. „Али, хвала Богу, кишобран сам понела, а станица с колима је одмах ту у Фабрицијевој улици.“

Она одскакута лако као срна преко клизавога тротоара, п зађе за угао. ИП љупко ману руком на кочијаша.

„Маргаретина улица, бр. 12!“

Весело грабе кола кроз шумну престоницу. После лдвалесет минута зауставише се пред лепом четвороспратном кућом.

„Причекајте!“ рече Алма кочијашу.

Она се попе уз степенице. Зазвони.

„Шта 2... Госпођа професорка није код куће2 Баш је то штета! А ви јој реците да сам долазила да позгајмим, на два три дана, „Ноћне призраке“ од Феодора Милера. Ако госпођа буде љубазна п дозволи, ја ћу сутра послати по њих своју 1,14 Чу или Франца.“

„Ја ћу јој казати“, одговори стамена Јустина.

Алма изиђе опет на улицу. Како је хитала, она ухвати за кваку од кола, да их сама отвори.

„Ужасно! Квака сва мокра од кише! Моје лепе рукавице! Сад су тотално пропале!“