Српски књижевни гласник

СиљуУШшНЕ Величине. 29

зликом, што је на чист, стерилисан материјал пуштао

ваздух, којп је претходно загревао на 100% Ц. — опет са истим резултатом. Према тумачењу виталиета у оба ова случаја није наступило врење с тога, што је чистом од клица слободном материјалу пристунао ваздух, у коме је претходно живот клица — јачином концентрисане киселине и високом температуром — уништен.

Али и тим. тако класичним опитима виталиста нашле су присталице хемијске теорије замерака. Признавали су, истина, ла су опити доиста оштроумни а резултати тачни, само су тврдили, да су им закључци погрешни. По њихову тумачењу врење п у једној п у другој врсти опита није наступило опет аз чисто хемијског узрока: — једино с тога, што је под утицајем концентрисане сумпорне ки-

“селине у првом, а високе температуре у другом случају

онај атмосферски ваздух, који је имао задаћу, да произведе врење, претрпео неге пзвесне хемијске промене, и тиме изгубио. свој обичан афинитет према органским материјама, способним за превирање и труљење.

Најпосле се нашао начин, ла виталисте п тај приговор својих противника побију. Извелп су опште, у гојима се није могло претпоегавити, да ће ваздух изгубити п једну од својих хемијских особина, па су ипак дали резултате, који потврђују основаност виталистичке теорије. Шредер! пп Душ“ · показали су, да врење и труљење не наступа ни онда, кад се какво од клица ослобоћено, стерилисано органско једињење изложи дејству обична, али кроз неупреден памук (вату) пропуштена — управо процеђена или профилтрисана — ваздуха.

Та необична појава нашла је одмах ово основано

тумачење. Пролазећи кроз оне ситне кушље и зачкољице неупредена памука атмосферски ваздух, истина,

не претрпи никакве, ни хемијске ни термиске промене као оно у ранијим опитима Шулцеовим и Швановим —

али се ипак на том путу пречиети — т.ј. ослободи од оних

! Schroder. „? Dusch.