Српски књижевни гласник

~ WE Li фи

живања најпре на једној врети плесни (penicillium glaucum ), па онла релом на многим другим најнижим органским створовима, а. нарочито на многим вретама. клица. врења по органског распадања, он је н. пр. нашао, шта је узрок некојич болестима пива, вина, млека MH TT, д., а дао је и средства, којима се продуценти уогу од тих болести бра- : нити, Он Je нашао, и по њему се назвао, најподеснији начин за консервисање M стерилисање разних течности, које су иначе подложне врењу („паетеризирање“). И ако је већ раније Блондо! публиковао своја опажања, да свака и врста врења има своје засебне, спепифичне квасове, ипак fe је Пастер био први, који је то тачно, ексактно, опитом показао. А што је још важније: њему је првом пошло за. па руком, ла изнађе начин, гако ће из смеса више разних – и микроба, како их обично при врењу и труљењу у природи налазимо, издвојити (изолисати), пресадити и засебно Ha вештачким подлогама. (т. 3. пићама). brani Rai изводити и eto (куатинисати) бан ону вретуне PI за,

7.

тивисао никров, који има ту особину, да у извесним органским једињењима, а уз извесне повољне спољне при- ЊЕ лике, изводи млечну киселпну („врење млечне киселине“).

Шта је то значило за изучавање природе врења труљења и еличних појава, може достојно оценити само 7 онај, који се стручно бави тим питањима. НИ a читалац може прави значај тог проналаска. Пастерова бар 01 прилике схватити — тек оида, кад тај успех Пастеров.“ упореди са почетиима. Аналитичне. Хемије. Као год 1 TO. је Хемија почела стварно напредовати тек онда, кад су елементи изолисани и засебно проучени, тако је " Пау о прењу и труљењу пошла огромним. кораком у. аи ње У гекоопда, кад је Пастер показао, како се из смеса ра IX Ур микроба може издвојити и засебно проучавати бити a меити тих процеса: — бин оне клице, које нас рано

4

+ Вјопдеан.