Српски књижевни гласник

40 СРПСКИ Књижевни. Гласник. користи које се ишчекује. И ако се мисли друкчије, знање: је ретко кад у исто време и моћ. Један социолог који би се потпуно одвојио од соппалних снага свога доба (а би их могао ладно посматрати п разумети, тај сопиолог био би исто тако немоћан да води друштво у његовој еволуцији, као и један астроном да промени једној звезди круг кретања. Рећи ће се, можда, да астроном нема матерпалне могућности да се умеша у послове звезда, докле социолог може, у најмању руку, саопштити своје идеје оном друштву у коме живи. Али, ваља знати да чисте идеје играју много мању улогу у људеким пословима но што то изгледа. Обарање старих установа и подизање нових праћено је обично великим аргументативним препиркама између представника. разних мишљења, из чега се, после, погрешно изводи да су разлози она основа на којој се установе подижу. У ствари, ми смо пезани у јелну друштвену“ целину заједничким осећајима, заједничким укусима, заједничким веровањима, чак и заједничким предрасудама, што смо све попримали мање више несвесно, још од нашег детињетва, путем наслеђа или васпитања. Ко би покушао основати друштво на разлогу, само би га растурпо на његове делове. Замислимо само шта би било од једног друштва, где би сваки члан обуставио вршење својих грађанских дужности, док не би, претходно, критички пепитао. разне филозофске: теорије о решењу моралног проблема. И само у томе, што се друштво оснива не на идејама већ на осећањима п веровањима, налази се и оправдање демократског система. Кад би се друштвеним пословима управљало по научним начелима, као што се по тим начелима гради јелна. ћуприја, онда би било исто тако ипдиотска ствај, поверити општем гласању владу, као и поверити му зилање једне ћуприје. Онда би за владу требало тражити шиломисане стручњаке, и то тим пре што је социологија. тежа од инжињеретва,

Паралокено je рећи, али сви важнији напретци у друштвеном животу ХХ века дошли су отуда, што су се