Српски књижевни гласник

Госпоља БовАРИ. 581

стару постељу од трешњева дрвета, и још купи малу гвоздену пећ и нешто дрва, да се греје њено јадно дете. Затим оде, после недељу дана, пошто му је много и много препоручила да се добро влада, сад кад ће бити остављен самоме себи.

Распоред предавања, који прочита на објави, чисто га збуни: предавање из анатомије, предавање из џатологије, предавање из физиологије, предавање из фармације, предавање из хемије, па из ботанике, па пз клинике, па из терапетике, не рачунајући хигијену ни предмете медицинске, све имена чију етимологију није знао, и која су му се чинила као многа врата на олтарима пуним узвишене тмине.

Од свега тога он не разумеде ништа; слушао је, али није ехватао. Међутим радио је, имао је повезане белешке, ишао је на сва предавања, није пропуштао ни један преглед у болници. Вршио је свој свакидашњи рал као баштованеки коњ који везаних очију иде кругом, не знајући за посао који обавља.

Да би му уштедела. трошење, мати му је сваких недељу дана слала, по носачу, комад телетине печене у пећи, што је доручковао у јутру, кад се врати из болнице, тапкајући ногама о зид. Затим је ваљало трчати на предавања, у амфитеатар, у болницу, и вратити се кућп кроз толике улице. У вече, после мршаве вечере код свога газде, он је одлазио у своју собу п настављао учење, у мокром оделу које се пушило на његовом телу, пред зажареном пећи.

Лепих летњих вечери, у доба када су топле улице пусте и кад елушкиње играју лопте пред вратима, он би отворпо прозор и налактио се. Река, која је од тога руанског краја начинила као неке одвратне мале Млетке, протицала је доле, испод њега, жута, љубичаста или плава, између својих мостова и својих решетака. Радници, чучећи на обали, прали су руке у води. На моткама које су вириле е тавана, сушила су се на ваздуху повесма памука. Према њему, изнад кровова, пружало се пространо