Српски књижевни гласник

RJ СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

—— —____-_-_______________-

чисто небо, с црвеним сунцем које је залазило. Како је пријатно морало бити тамо! Каква свежина у буковој шуми! И он отвараше ноздрве да се надише пријатног пољеког ваздуха, који није допирао до њега. 4 Он омршави, издужи се, и лице му доби неки тужан. израз који га учини готово занимљивим. ; Сасвим природно, из немарности, он се поступно остави свих својих добрих одлуна. Једанпут изостаде са прегледа у болници, сутрадан са предавања, и, уживајући у лености, мало по мало престаде сасвим на њих ићи. Он уобичаји ићи у кавану, и поче страсно играти ломине. Затворити се свако вече у какав прљав јавни локал, ла по мермерним столовима лупа малим овчим костима обележеним црним тачкама, то му се чинило драгопен доказ његове слободе, који га је испуњавао поштовањем према себи самоме. То беше за њега као ступање у друштво, приступ забрањеним уживањима; и, улазећи, спуштао је руку на браву од врата с радопћу. готово чулном. Тада се у њему развише многа осећања која су дотле била угушена: он научи на памет неке песмице које је певао у друштвима у која је ступао, поче се одушевљавати Ђеранжеом, научи еправљати пунч, и познаде најзал љубав. РА Захваљујући овим припремним радовима, он сасвим | и пропале на своме испиту за лекарског помоћника. A To исто вече очекивали су га код куће да прославе ње- гов успех! Он оде пешке и заустави се на уласку у село, где позва матер и све јој исприча. Она га извини, приписујући његов неуспех неправди испитивача, и обадри га e мало, узимајући на себе да ту ствар уреди. Тек после 5 пет голина. сазнале Г. Бовари шта је у ствари било; ид а како је то 'било одавна, он се помири с тим, не могући њу у осталом претпоставити да је човек, коме је он отац, e неки глупак. “010: Lai Шарл дакле поново приону на рад и без прекила епреми се из свих предмета за свој испит, за који је av