Српски књижевни гласник

МАРКО ТУлЛИЈЕ Цицерон. 597

смо видели), ако добро изведемо закључак, имаћемо да

захвалимо једином Антонију. Као што је Јелена Тројанцима, тако је и тај био нашој држави узрок куге и пропасти... Цезар се из Александрије вратио срећан, како он мишљаше; по мојем пак мишљењу, не може нико бити срећан којп је републици непријатељ. На лицитацији прел храмом Јупитера Статора добра Гнеја Помпеја (мене

јадника ! јер после потрошених суза ипак остаје у души учвршћен бол), добра, велим, Гнеја Помпеја продавана

су сасвим немилостиво... Када сви очекиваху, који ли је тако безбожан, тако лул, тако боговима и људима непријатељ, којп се усуђује на то злочинство у продаји, није се нико нашао осим Антонија, особито пошто је на

оној липитацији било толико људи, који су смели све

друго; један се нашао, који је смео то, што је смелост свих избегавала п чега се грозила.. Али, као што вели песник, не знам који, „отето проклето“. Невероватно и чудновато, како је тако много потрошио за како мало, не велим месеца, већ дана... Каква Харибда тако прождрљива Харибда, велим, која је, ако је била, била само

животиња; океан, тако ми бога, тешко је, као што се види, "толике ствари тако растурене и смештене на тако раз-

макнута места, тако брзо могао прогутати. Ништа није

'било затворено, ништа запечаћено, ништа записано. Чи-

тава се хранилишта поклањаху најневаљалијим људима;

„једно су грабили мимски глумци, друго мимске глумице:

кућа је била напуњена коцкарима, пуна пијаних; целе се дане пило п то на више места; уз то се често губило п у коцкању (јер он не бејаше увек срећан); у ропским со-

'бама ти би видео постеље застрте Помпејевим ћилимима 'багрене боје. С тога престаните чудити се, што је ово

спискано тако брзо... О да страшне смелости! Ти сп се усудио ући у ту кућу, ти на онај најсветији праг ступити,

"ти боговима п пенатима те куће најнечистије лице пока-

зати7 Не стидиш се тако дуго становати у оној кући, коју неко време није могао нико гледати, нико без суза поред

ње проћи, пи у којој теби, и ако си прост, ипак не може ни: a J ;