Српски књижевни гласник

4

МАРКО Тулије Цицерон. 601.

није и .Јенид утврде мир између себе, одлуче и то, да они сами управљају републиком пет година и да сваки

"своје противнике може прогонити. Најзнаменитије вође

републиканске странке већ су биле изгинуле. С првим триумвиретвом Цицерону је дошло изгнанство, а с другим смрт. Сад су Антонију према Цицерону, којег је мрзпо,

"биле слободне руке.

При крају новембра 43 године дође консулу Педију

у Рим заповест трпумвирека да се погуби седамнаест

најзнаменитијих људи, између којих је био и Цицерон.

-У Риму је тада био и Цицерон и кад је Педије тражио

изгнанике, Цицерон ип не знајући за то, отиде из Рима у Тускул. Тек ту дозна Цицерон да је и он у списку прогнаника. С тога одлучи да са својим братом Квинтом и његовим сином отпутује у Македонију у табор Марка Брута. код кога је био и син му Марко. Они се упуте на Пицероново добро вод варошице Астуре, која је на обали лацијској. Како се због брзог одласка из Рима нису

били сепремили за пут, то се Квинт и син му врате у

Рим ла понесу што је било потребно за пут, а Цицерон пролужи пут. Браћа се плачући растану и више се никад нису видела. У Риму Квинта пи сина му изда један

"Квинтов слободњак п тако их поубијају. Цицерон се већ "био навезао на море код Астуре, али опет изиђе из лађе жод вароши Цирцеја у .Тацији, не знајући шта да ради.

Олатле је путовао неколико часова пешке путем ка Риму,

“a затим се опет врати и преноћи у Цирцејима. Хтео је

ла иле у Рим у кућу Октавијанову да се прободе мачем на олтару у Октавијановој кући, и да тако покрене богове осветнике против Октавијана као издајника републике. Сутра дан намоле га робови да се опет укрца у

лађу. Не могући да поднесе море и јаке ветрове, пскрца “се он опет из лађе у пристаништу вароши Кајете, на

међи .Јапије и Кампаније. Одатле отиде на своје добро

кол вароши Формија у Јацији. Како ту није био сигуран, "то га слуге тако рећи нагнају да се попне на носила „да га однесу што пре к мору путем између Формија и