Српски књижевни гласник

M Di.

O E II “ -

“ Фабрична индустрија развијена. је врло слабо. (Поводом

640 Српски Књижевни ГлАСНИК.

вреда и сеоско становништво су на ниском ступњу развића; узрок су томе: с јелне стране рђава, небрежљива и скупа алминистрација, која не води рачуна о повећању привредних сила народних; с друге стране: консерватизам сељака, који се држе старих начина рада и не извлаче из земље онолико користи колико би она могла да да.

тога, Г. Квреинов тврди јелну жалосну ствар да наше министарето привреде, тако беспримерно пуно чиновника, нема списка. фабрика. које постоје у Србији!) Једино што има да се помене то је домаћа индустрија, нарочито ћилима. Као и све странце који су писали о Орбији, „рају сиромашног човека,“ писца ове књиге запрепашћује чињеница. да ћилимареке раднице у Пироту рале од јутра до мрака за 20 пара наднице!

Српски писци у чешком часопису. — Прашки часопис „УТазе “, у свом 7. броју од ове године, донео је преглед. новије српске књижевности од Фр. Штингла. Ту се помињу „Сељанчице“ Милорада Петровића, „Божји љули“ Борисава Станковића, „На селу и прелу“ Павла Марковића-Адамова, „Из прошлих дана“ од Др. Милана Савића, „С мора и с планине“ од Сима Матавуља. Писац се у свему служио оценама. које су о тим књигама изишле у „Српском Књижевном Гласнику“, узимајући одатле не само. идеје и суђења, но каткада и читаве реченице.

————————

Реформе у Македонији. — Алфред Берл пу бликовао је врло интересантну, документовану и речиту етудију „Реформе у Македонији“ у часопису la Rennaissance. ЈаПле од 15 априла, Писац држи да Турци неће никада примити реформу из простога разлога што имају особито схватање владе и алминистрације. „Они држе да је. дуж иост Турака ла освајају, да се туку и да управљају земљом; за то имају да су плаћени ралом оних становника = 3 који не припалају освајачкој касти.“ Закључак пишчев овај је: „Турска се не може преобразити сама собом. Она. ће примити | само она решења. која. јој Европа. натури.“ 23 ; Тренутак је дошао, вели Г. Берл, када се Источно. Ни- ои тање може назвати „питање правде и европске сагла-

cHocTH.“ — Ум РФ ЊА | и Власник, ЉУв. Стојановић. — МРЕДН K, a Pr Попокик | Скопљанска ул,, 15. от Je а ул, 40. (6 ки. по ji | уп А “| о ки “37: у : > : и 4 ~“. : Ор, У ' » Гуо Еври hh zh v ı