Српски књижевни гласник

or ЦРТЕ ЛОТ.

Добра воља,

Добра браћа

-— "Ги донесеш вина; Само. само Неправо ти

Кад пробудим сина. Бре, муку му,

Нек устане

Моје чедо јарко, Сад му бабо

Мисли да је Краљевићу Марко.

Да не бих наводио даљих примера, пошто мислим да су п ови наведени довољни, напоменућу само у опште, да би тако исто требало поступити и за све остале гране лиреке поезије, метрећи нарочито на то да потоњи критичар да доказа своје примљивости за лирске изливе у опште. Како је, на пр. дирљиво оно што Г. Веснић прича како је он плакао читајући неке песме нашега дичнога змаја! Г. Веснић је, — ако је доиста тако, а ми немамо разлога не веровати му, — тиме дао доказа да је нежна, поетска душа, и ми бисмо морали дубоко жалити што се он није одао да буде критичар наше лирике, када не биемо имали на уму да је он од не мање користи нашем народу својим научним истраживањима о закопаном благу, нарочито у овим тешким приликама економским. И када се Г. Веснић, са таквим својим подобностима за критичара, не испољује као критичар, зашто не бисмо од оних који на то претендују тражили да су и они плакали читајући какво дирљиво место код каквог нашег лиричара“ Да како да би то морало бити пред сведоцима: а још би, можда, боље било када би то дотични кандидат, на захтев, учинио у присуству комисије, при чему би му игбор песника био остављен њему саму, али би му се претходно прегледали џепови, заради уверења да нема у њима која главица црна лука.

Тако ја мислим да би требало озбиљно и критички пепитати подобност будућих критичара српске лирике: