Српски књижевни гласник

и И РО IM

за Српски Књижевни ГлАСНИК. После овога. неће бити тешко замислити себи шта би све гребало тражити од оних који би се олавали на друго које критичко поље; п ја се. отуда, могу задовољити да у кратким потезима. изложим, примера ради, шта би се изпекивало од позоришног критичара, од критичара позоритне. нам уметности, глуме наше.

По мојем схватању од свакога који би хтео приказати се као позоришни критичар, неминовно би се имало истраживати : да су који пут сами били на позорници, играли на даскама што, по лепим речима Шилеровим, свет значе, ма и у каквој омањој улози, да знају како се на позорници произлоли ветар, грмљавина и постизавају и други еценични ефекти, како пронада дух под земљу, и т. д. Све су то ствари које треба из основа да познаје онај, који хоће na unmme o позоришту. Биће ту, који ће ми приговорити да су то ситнице. Ситнице, да; али je значајност њихова на пољу драмске уметности велика. Ту је значајност њихову увидео бистри ум неумрлог Јесинга, TOP узор-критичара позоришног; M он Je jom ђаком у .штиспи, гружећи се ес глумцима, а. нарочито с познатом Најберком (Хешћетт), зарана се упознао темељно се том страном бинеске технике, те тако је 'амо п могао написати своје ремек-дело „Хамбуршку Драматургију.“ А напш критичари 7 Колико их је, који су с тим, ма и у најоиштијим потезима, упознати 7 И ми ее онда чулимо што нам позоришна критика тако траљаво стоји. а овамо чак ни Г. M. h. Драгутиновић, — чијој спреми и таленту иначе ејвала ! — Te ствари не зна. Ми то помињемо е лубоким чуством жаљења и еветовали бисмо духовитом критичару „Дела“ да прионе и да то савлада, што ће му сол његове даровитости, у то ни мало не сумњамо, лако поћи за руком, а дотле биемо га мо лили у интерсеу већ стеченог MV гласа да се узараи од писања. критика, које не могу — издржавати критику.

То је, дакле, у. најонштијим потезима, оно, што би од потоњих српеких критичара требало тражити: да дДокажу спрему и подобиоест своју за критичарески посао.

fw at

we 4 из ји КЕ А ' 4 А СРИ

155