Српски књижевни гласник

i 4 А г .

«

55 СРПСКИ Књижевни Гласник.

Корист, коју би ерпека књижевност имала, ако. "би će овакав предлог усвојио, да како, у многоме гпопуњен (пошто је ово само нацрт), а у многоме, радо ћу mer: стати, и измењен, била би врло велика, рекао. бих. готово, o Xa неоцењива. Остварење његово није ни у колико немогућег = треба само добре воље, треба прегнућа, треба, љу бави, А зар да ове не би no где се ради о добру свима нама драге српске књиге, тде се ради о будућности, | о суд бини њеној 7 а Ара)

Да је upeuuc веран тврди:

# а. Хеб јаз у.

БЕЛЕШКЕ о ВЕЛИКИМ ЉУДИМА. ABM __

Macruao научењака икре DI | небу подједнако вреде. Лорин

радно у томе ет; у вара, то је историја ~ де љули који су радили на земљи. Ти су велики. људи вође човечанства, учитељи, угледи у ширем. емпел су били творци онога што евака гомила људи у. тежи да оствари, и што би она хтела да постиги С није, то је извор живота, чија близина пријатно veje Ha људе.“ Бокло је говорио да су ђенијални. љу | земљина.“ Овим редовима, није циљ ла доказују ва: и утицај великих људи,“ већ ana испитају пр узроке. због којих се постаје велики; да се саз то што их прави великим; шта утиче на. разв личину њихову; да се позна анатомски ои

! Ове се речи, односе на целокупно дело Г. Ру

Белешке), Ове падвојене „Beaemke“ имају циљ ин претензије. |