Српски књижевни гласник

Белешке о Великим ЉУДИМА 57 радње њихова мозга; укратко, познати живот, обичаје, навике, махне и врлине њихове; изнети све оно што их управ карактерише, п тако даље. Белики је човек пнтересантан, кад се престави чак п у нелоруху. Адам (Смит је казао: да је п најмања црта пз живота великог човека тако значајна да се он осећа сретан кад зна да је Милтон носио цинеле-са навезивањем, а не ципеле са павтама.

Ако су велики .људи — како вели Жоли — они који су се уздигли над обичним људима својим идејама, осећајима, и делима који су се прославили у свету каквим. научним, философским спетемом, или изведеним вештачким делом, или најзад делима која су од утицаја по живот савременика п потомства; — онда збиља врели завприти у радионицу тех великих људи који својим умом стварају велика и епохална дела, који измењују и стварају историју.

Умни ЈЕ РАД ТЕЖИ ОД ФИЗИЧКОГА. — Физички п механички радови лакше се раде од умнога. С тога је наш народ и одредио место уму према његовој вредности, казав: памет царује, а сна кладе ваља. Механички рад врши се подједнако од свију на један исти начин, а. посао који умни људи раде нитп сви врше подједнако, нити им је резултат један шести. За један сат умнога рада утроши се више снаге но за један сат ма каквог механичког рада. То су утврдили опитима Дине и ћургије правећи их над човеком коме је била повређена и откривена мека мождана опна, испитујући уз то и било у периферичким артеријама; па су том приликом нашли: да се при умном раду обим мога увећава; и да, кад је умни рад усиљен, и за краће време, то је тада рад срца и дисање брже; а кад усиљен умни рад траје дуже време, · тада је и куцање срца спорије, а периферички крвоток слабији. Хексли у једном свом предавању (.. Физичка основа живота“) вели: да сваки рад доноси собом пи трошењеснаге, и животни рад оснива се поередно или непосредно на потрошњи протоплазме. Свака реч говорника, кошта.