Српски књижевни гласник

~ СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

–

физичке снаге; он сагорева ла би лруге обасјао, — он се дакле троши. По хемијским рачунима Хефстона, два часа марљивог умног рада одузимају човечјем телу толико животне снаге колико читав дан обичног ручног рада. Отуда претеран умни рад ништа не користи. То је потврдио Адолф Јост, нашавши ла се пре научи нешто на памет кад се понови, то јест прочита за три дана 37 пута. но кад се узастопце прочита 68 пута, јер се у овом поеледњем случају теже памти. И баш због тога што Je YMHW рад заморан, препоручује се онима. који умно рале, ла га чешће замењују каквим физичким радом. Хемијском анализом доказано је да се у мокраћи знатно нагомилавају алкални фоефати из мозга и нерава, после великих душевних узбуђења и напора: док се, обратно, при функипоналним пометњама можданог рада опазио мањак тих материја. Ово доказује -— вели Бизпер да научењаци, мислиоци или песници, који обављају своје душевне послове, не живе баш тако угодним животом као што неки мисле; напротив, он непрестано подлежу непрекидним напорима и унутарњем узбуђењу, што им највећма. уди. Мора се признати да енглески фи- » лософ Бен има право кад каже: „Нико не зна какве невниловне муке подноси један. савестан књижевник.“ Да је ово тврђење. тачно, видећемо из ових примера: МикелДиџело пред смрт је све своје скице и цртеже уништио, само ла свет не сазна све оне тешкоће које је имао при израли својих дела. Бајрон је говорио: како писање за и није никакво задовољетво, већ тежак посао. „Потреба да пИтем “ говорио је он — ври у мени и растрзава ме као мука од које морам ла се ослоболим; али стварање Е није никал за'ме залдовољетво: напротив енимање на'хар- e гију слика и илеја које ме муче, вазда је најтежи посао ELIT) а ме Дикене прича, кад је довршивао своје „Звона у Tie очи Божића“, ово: „Од како сам смислио шта се мора ti (огодити, ја сам толико брите и лушевног немира издржао као ла je To све у ствари било.“ Ово тврђење је са је . свим оправлано, према оној изреци физиолога. (еченова: Си