Српски књижевни гласник

Белешке о Великим .БуДИимА., 59

да нема мисли без израза; што ће рећи да је мисао почетак мишићне радње. Модели је лепо објаснио како ралња какве му драго мисли порађа у нервним елементима молекиларну измену, која се распростире чак до периферије осећајних нерава илп ганглија; услед чега и његова осетљивост бива све већа, што опет изазива рефлекеивно грчење мишића. Флобер је говорио: „Облици моје уобразиље лирају ме, гоне, шта више ја сам тај што у њима живим. Кад сам опнепвао како је Ана Бовари отрована, ја сам тада имао тако јасно укус од арсеника на језику, и био сам као отрован тако да сам цео ручак повратпо.“ А Гете се изјаснио Шилеру, како се он. плаши да џише трагедију. јер је убеђен да би се при том покушају упропастио.

Из ово неколико примера види се какве су и колике тешкоће код људи којп се баве умним ралом. Обично се мислп да се само при физичком раду снага троши, и да после таквог рада тело потребује одмора и хране; међутим то је потребно и после умног рада; мозак у том случају тако исто потребује олмора пи хране. Храну мозак добија из крви, и што више мозак ради, то више“ крв струји у њ но у друге делове. При умном раду потребно је дакле. да опток крви у мозак буде живљи; не буде ли тога. наступа малаксалост, дремљивост и спавање.

БРЗИНА УТИСАКА И МИСЛИ, ПО БРЗИНА С KOJOM ПИСЦИ РАЛЕ СВОЈА ДЕЛА. — На реду је да кажемо о брзини са којом се спољин. утисци — примећени чулима — сазнају, те се тако у мозгу ствара п опажа слика предмета. То деликатно и важно питање о брзини мишљења. објаснио је Хелмалоли, доказивши : ла сазнање осећања, пренашање воље на органе кретања, бива у времену које се лако ла измерити; п да се то дешава брзином која далеко пзостаје пза брзине светлости, електрицитета и звука. Тако. електрипитет пређе 1300 милпона. стопа (илп 464 милиона метара) за секунд; светлост 90) милиона, звук 1000. стопа (7) кугла из топа 1500; орао 1000; добар коњ