Српски књижевни гласник

једне трагичне личности у драми. Ми допуштамо или

одову; не бунимо се противу охоле Хјердисе у херојекој

64 СРпПСКИ „Књижевни Гале НИ сина го

————

— ___ ____ __ . ——

ноћи када сам стајао доле у банци, е фењером у руци. Оне су тад хтеле да се ослободе. И „ја сам покушао. Али нисам могао. Благо је опет потонуло лубоко. (Са испруженим рукама.) По сала хоћу да вам то лагано кажем. овде, у овој ноћној тишини. Ја: вас. волим, ви драгоцености што сте жудне живота. са свом вашом сјајном пратњом моћи и госпоства! – Ја вас волим, волим, волим Bac! со Тај крајњи идеалиеани индивилуализам има у Гас бриелу Боркману једно особено оличење, тешко помирљиво | Ma? и с нашом најодрешенијом вољом да примимо необичног — ј Ибзеновог јунака. Има закона и поголаба. моралних које Hi Y најдубљој анархији лушевној“ данашњи човек ни одбацује. ни кад се ствар тиче идеалисане катастрофе

разумемо крајњи сгопзам док у његовом безобзирном моралу не видимо нарочиту. хотимичну, повреду општих питереса. Ми примамо религиозну буну и еманципацију Бране

драми ерелњега века, сад она тражи и замеће кавгу да за

истакне себе пи свога мука; ми бисмо најзад, —. занемарујући дужности матере и жене, све конвенције пи val саних gagoWa, MOpojnuHux ocehamba u oOane3a, — аевет аи

стили да Пора напусти кућу у којој она не може ла живи својим слободним животом: али, ми не можемо при Ћ мити Боркмана који хладно и упорно. упропашћује Хи та 5 љадле су дбина зарад једног инеизвесног фантастичног сна, 4 020 llopebeme Bopgwama ca „HHamoaconow va nora Om јелним 48 ; метком направили богаља у његовој. првој битии“, ако ош. "аза

и било тачио, ишта. не спасава, Ако још п има иливних занесењака и потомака. греналпра. којима око засузи. кад“. 24 се помене име императорово, велика већина народа, што je добро кроз школу прошла научила је друкчије на руине апог авантуристу , кроз крвави HHMO његовог кобног талента и његових АЈ, трофеј ЈА ДА

и *