Српски књижевни гласник

ПозоРИишНИ ПРЕГЛЕД. DD

На његовом махнитом путу за амбицијама, посејано Je много оних бедних свакодневних жртава, погажених без борбе и одбране, одвећ блиских нашим сопственим дневним бедама и патњама, п чија је морална буна јача од поетске симпатије према херојској фигури јунака у трагедији. Та смелост идеје задржала је и писца у одлучности m доследности карактера свога јунака. Његова морална физиономија. магловита је и неодређена, као што је, без мало, остала довољно не истакнута већина личности у комаду. Ела Рентхајм, суђеница Боркманова, једина која га је разумевала за живота, не верује више но остали у фантастичне снове његове. Колико је она далеко од оне преданости Ребеке Вест своме Росмеру и херојског српа Хјердискног, — она која ни на самртном часу Боркманову не заборавља ла ју је он жртвовао своме успеху: Ела (е прикривеним и еве већим узбуђењем). Да, тамо је још непрестано твоја љубав. Свакад је тамо и била. Али овде горе на ведром дану, видиш, — овде је топло куцало једно срце за тебе. И то си срце ти бацио под ноге. Да, и још много више од тога. Десет пута горе. Ти си га продао за, за... Боркмам (задркће као да га је језа обузела). Ради царства и моћи и госпоства мислиш Ела. Јесте, то мислим. Ја сам ти то вечерас већ казала. Ти си убио љубав у мени која те је волела. И коју си ти волео; у колико си могао у опште волети. (Са уздигнутом руком). И За то ти ја проричем, Јоне Габриеле Боркмане, да ти нећеш никада однети награду коју си тражио за то убиство. Никада нећеш ти победоносно ући у своје хладно мрачно царство. Боркман (посрне и једва седне на клупу). Готово се бојим да си добро прорекла, Ела.

У овим речима, у овом мотиву другога реда, који није раније развијан у комаду, а који је овде на крају необично наглашен, осећа се пишчева неодлучност и неко скретање са обичног Ибзеновог начина решавања ствари. Да Боркман пропада што је жртвовао љубав Елину га једно директорско место у банци, како су неки (.Теметр)

„)