Српски књижевни гласник

Ви Зона ЗАМФИРОВА. 5

_ — Па кој ги рече за 'оро7 Ти ли 7

—. Јок ја!.. Казаше ги ники из малу. Та сви ско– чише сас резилење... Викају: не прилега на чорбаџиску — керку у 'оро играње по мале... :

— Е, а за што па нара

"— Па теб'-те видела... па не мога да си седи да не ~ игра, веће се уфати у оро и она..

— Она ти каза тог

: — Ба! Не каза ми ништо. Што треба да ми казује... Знам си ја убаво, зашто: „куде си она. топрв иде, ја се · отутке врћем“, бата-Мане! Зар малко поруча ћутеци од varka ми заради Митка...

А збори си нешто за мен 7

— а ете... збори; демек, много гу мило за теб'...

ле

Из даљег разговора дознао је Мане од Васке. ла је Ц "по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња З0— ниног. за које и стари Занфир зна а још више због 20_— нине наклоности према. Ману, о чему Замфир и не слути јер сви крију то од њега. : Стара, искусена и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из – Зонине главе Ману кујунџију. За то тетка Таска пи долази сваки дан савесно п тачно као хирург ради операција. u саветује џ теше Зону; хвали Манулаћа а куди Мана. ya му сталеж а. још више владање и поведење његово. ah ш Почела де чактод оца Манина, Ђорђије“. ни њега није

ХОД

сала аи него У реке паре, нека се Зона сети one речи која вели: да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци да TO мишеве лови, — па тако је и овде се Ђорђијом и сином му Маном. Причала јој je o по– којном Ђорђији, како је био кријумчај). убојица. поћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине са неком је ченгијом Зумрутом која је у своје време и у песму ту| због лепоте а и протеривана и пшпена због честих