Српски књижевни гласник

подњем и да је ишло стазом добродетељи која. као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена и било радост и утеха, родитеља. својих, —— као што се то могло казати за Манулаћа. ( ЕВЕ. и отац и мајка јонг од најранијег детинства. његовог. | · Отимали су се и кошкали међу собом око тога: чији је 0 Manyaah sume. Majka каже: мој је Манулаћ, а Бе каже : каже: 2 Ја 'то – знали ~ ишао, — дила, илела му је курјучић и облачила га у фустанчић. СИ како га. је она више изводила. него отац. то су ипо

њим је био задовољан

отац није него мој: мајка каже то је моја ћерка, отан TO је мој син, наследник и престолонаследник мој. је Манулаћ дуго био загонетка; у махали нису је ли мушко или. је женско! Јер кад је с оцем

био је обучен у плундре; а кад га је мајка изво-

другим махалама задуго мпелили, да чорбаџи-Јордан има ћерку. Као оно што се прича за ону стару Римљанку, ~ илемениту Корнелију, мајку браће Граха. да је дену своју 1 – ематрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар. тако – је пето и Переиџда сматрала свога. Манулаћа као најлепши о најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда ~ макла без њега. А он је то и заслужио. јер је. и онако мали, већ био десна рука у домазлуку евојој мајци. Он јој је чувао од живине тарану M резанце спремане за – зимницу кад се то сушило у авлији: он држао конан кад би га намотавала на

7 каупче: чувао веш кад се суши “преко авлије : ранио живину, и знао увек тачно колико _ има. нетлова, кокошака, пилића. на. чак и снесених јаја ои од својих и од туђих, комшијеких, кокошака. — и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодетва! Из дугог

и савесног надгледања. постао је прави — тако да га на-

кокошка. у вољи петлу, „Гигану“ названом, с којом кад x најрадије дели зрно на буњишту а према којој је опет ENA охладнео па. је тера од. себе ; даље, тако пето није му се

могло измаћи. његовом паметном оку ни то кад која њи– хова кока. погреши па. снесе јаје у комшиекој авлији или

-