Српски књижевни гласник

| « + = А : x a NA A a : : ~ = „и \ . +,» 1 зе = за пара ђ, у : о Ari, KLA

аи 4: за и ЋЕ У. %

( ПЛАНИНЕ ИП ИСПОД. ПЛАНИНЕ.

КРОЗ МАГЛУ.

Изјахао сам наврх Кланца. Иза мене се, под блиједом, мутном евјетлошћу,. Гадмањско Поље, и сви брежуљци, и равнице доље“ Козаре над којом се. као п обично у јесен, бијаху нијели мрачни, згуснути, при дну загасито илавич; облаци. ов 0

Преда мном се. опет. планинском долином, окр женом са свију страна брдима, расула ејбркаста, вла магла, па се, с ове стране до мене, бјеласа и ка на површини лагано залелуја. То је она тешка, јесен магла која једног јутра ненадно осване, и коју, петох | кад подобро застуди. љути, зимеки вјетрови у стране ГОЦЕ ном урлику распрште и некуд далеко, далеко пред собом 2 отјерају. Хи #

Планински врхунии. натмурено вире из магле као 1 снажни. намргођени дивови, покиенули и ражљућени на + ледену студен позне јесени. Узвишени, осамљени, ближи облачном небу, него они ситни брешчићи што се као. па петних жила. упињу да их достигну, хладни, тихи и (су морни, као да презриво шанћу : И ако се густи и тешки облаци црне невоље на нама вјечито одмарају, опет смо снажни: наша снажна плећа подносе све. Ми смо моћи ми смо силни!“ — као да крупно одахну. одбијајући 1 милостиво од себе залутало, растргано, маглено праме

Пепод. магле чује се звекет гердана, круина, ја звона на овновима и воловима, жалобитни звуци чо: ских свирала, и сјетне, дјевојачке пјесме, пуне са страховања, пуне тихе, притајене чежње. Кобна је је на прагу, а зима се ледена примиче, па је тешко само“ чељадету зиму презимити, дугу, планинску зиму, кад ош мећава 'бијесно звижаи око емрзнутих, јелових орвана.