Српски књижевни гласник

јаче јепати и гупити се. Ал жива не ћу за њег! — ври

»

4?

— Шта сам некад сањала и у слађаном, | страовању очекивала, па види сад! — поче Мар

и помамно шкриину зубма. Волим да. ме вуци петрга, него да ме се његова рука дотакне ! зена

Изнад нас се стале магла комјешати и еве силни тумити. Шуми магла. Вјетар, еве оштрији, етудени провлачи се пепод магле и обузима нас све већом, оптр јом студени. У даљини се чује снажан. потмуо тутањ. разлијеже се кроз иланинеку долину. Сад се изгуби, He-55стане га, па се опет поврати. хујећи као удаљена ува. морских валова. Хуји тутањ и ироређује. разноси мага; Пзумрло, огољело трње око нас почиње се трести, ју тати, савијати. Све се јаче диже бура, звижди, ја) Кроз проријеђену маглу већ се указују мрке. црне“ које се крше и превијају под страшним урликом, а пе њих се нијемо, укочено назиру спржене. голе равни, хладне п мртве као блиједи, мргвачки образи.

— Марушка, куд ћеш. на оваком ренену | Ф рака

ме. зауставља. ми дисање. Sal | — Не говори то! Прије у гору и у воду nero на. траг! — Волим да ме бијесни вуци на комадиће и гају него да ме се његова рука дотакне ! —— писн уплаканих, трњинасто модрих очију, свијетло ma; ТЕ замршене косе и уздрхталих усана, еуну у влажну, у ју ђену, ледену маглу, из које још за часак тихано допира ; мекан звекет герхана и непрекилане, тука зен