Српски књижевни гласник

с“. ар и

va # 8, И A JJ = “с

Ћи ; .

e 9() Ји

о .

= 4 7

+ a; је била престала; дан ĆE помаљао, и на голим. гранама.

де јабука стојале су непомично тице, чије се ситно перје. : Јат, • . · + :

беше најежило на хладном јутарњем ветру. Равно поље 7, пружало се у недоглед, а дрвеће око мајура образ зовало је. у великим растојањима, црно-љубичасте тачке на овој пространој епвој површини, која се на хоризонту губила | у тавној боји неба. Шарл је. е времена на време, отва-

Ћи

рао очи у и како би му се дух уморио а сан повратно, 2 он би ускоро затим пао као у неку сањивост, у којој су се његови скорашњи утпеци метали са успоменама и у којој је самога себе видео двоструко, у исти мах и као ђака по као ожењена човека, како лежи у својој постељи као мало пре, и како прелази кроз једну операциону салу као некад. Тоили мирне цицваре мешаше će у његовој глави са свежим мирисом росе: и он слушаше како се гвоздени претенови на постељама крећу по“ металној |

2“ пшици и како његова жена спава... Кад је пролазио кроз 5 Васонвил, спази, крај једнога јендека, некога дечка који S” је седео на трави. ње — Јесте ли ви лекар“ упита дете. 1 И И кад му Шарл одговори, оно узе у руке своју ~

дрвену обућу и стаде трчати пред њиме. |

Лекареки помоћник дознаде, уз пут, из причања S свога. вође, да је Г. Русо земљорадник врло доброга cralba, | Сломио је ногу у очи тога дана, враћајући се од једнога суседа. где је празновао Богојављење. Жена му је умрла пре две године. Имао је само госпођицу која му је но магала да одржава кућу. SS

Пут је био еве дубље пролокан. били су близу Бер тоа. Дечко се провуче кроз ограду, нестаде га, затим се. указа на уласку у једно двориште да отвори вратнице, x Коњ се клизаше по наквашеној трави. Шарл се сагињаше ла прође испод грана. Пен из штенаре залајаше, mapa. А iybn ланац којим беху везани. Кад vbe y Depro, коњ. ce пера под њим иоплаши и скочи у страну.

То беше леп мајур. У шталама, кроз отворена. вра видели су се крупни коњи за орање, који су мирној.

VA ЕДИ А