Српски књижевни гласник

ускоро. продати двадесет u ana јутра. своје земље, како је ин. „дуговао зилару, много сарачу, и како је ваљало

— Obe MII je заиште, рече он у себи. даћу му је.

A i "свето-аранђелеком Bi ашару, Шарл беше дошао да БА (проведе три дана у Бертоу. Последњи дан беше протекао а |. со и M. Ova с одлагањем од часа на час. Чича Руо га

= Daaa а промрмља. хтео бих нешто да вам

- Они застадоше. Шарл је ћутао. = 2Но, кажите ми шта хоћете! Зар ја не знам све 7

2 и Чича Ре 2. чича Руо.. промуца. Шарл. — Ја пристајем драге воље, настави чича. Руо. И ако ми је дете без сумње истог мишљења. опет треба да је – упштам. Илите ви само, а ја одох натраг кући. Ако и она разумејте ме добро, не треба да се враћате, ДИ а после, то би је сувише узбудило. ПЏего да на не бисте били као на углевљу, ја ћу, у знак ла она ириостаје, гурнути прозореки канак тако да удари о зид: моћи о ћете га видети одостраг, ако се нагнете преко ограле.

И он се удали. "Шарл привеза коња за једно дрво. Потом отрча на путању, и чекаше. Прође mo сахата: он затим изброја — деветнаест минута на евоме сахату. Наједанцут. чу се "неки удар о зид; канак се беше отворио, кука на њему LV, љуљаше. "Сутрадан, још У девет сахата, био је на мајуру. ама порумене. кад он уђе, усиљавајући се да се насмети, да сачува своје држање. Чича Руо пољуби enora будућег зета. Разговор о новчаним питањима оставите за доцније: у осталом, имали су за то довољно времена. – пошто евадба, из пристојноести, није могла бити док не „прође Шарлова жалост, то јест пре пролећа илуће године,