Српски књижевни гласник

еп + У. TETOVO IN 9 : И 1 : : с > Na 25 лег VP 22, 5. 0 а :

616 Српски Књижевни ГЛАСНИК. ;

"између људи, у главном, наравно, основаних на нај + разноврснијим егоистичним мотивима, у којима ипак има једна мрвица онога правог и истинитог пријатељства, чиме се толико оплемењују да у овоме свету неса"вршенетва смеју да носе име пријатељства. Они стоје | високо изнад дневних веза, које су више такве да са већином својих добрих познаника не бисмо више проговорили ни једну реч кад бисмо чули шта они у нашем одсуству о нама говоре. | }

Да опробамо пријатељетво једнога пријатеља, имамо поред случајева где су нам потребне озбиљна помоћ и знатне жртве, најбољу прилику у тренутку када га извештавамо о несрећи која нас је истом задесила. Тада | се, наиме, у његовим цртама оцртава: или права, пскрена, непомућена жалост, или пак, својом прибраном мирноћом и пролазним покретом, потврђују познату изреку Рошфукоа:. Dans ladversite de nos meilleurs amis, nous frouvons toUJours quelque chose qui ne nous deplaitpas.! Oonuvn rakoaBanan 2 пријатељи, у таквим ириликама често једва могу да ве уздрже и од најмањег покрета за прикривен задовољан осмех. Има мало ствари које људе тако спгурно преносе“ у добро расположење, као кад им причамо неку велику несрећу која нас је недавно задесила, или кад им отво- 7 рено откријемо неку своју личну слабост. — Карактеристично! a

Удаљеност и дуго одсуство шкоде сваком пријатељетву, ма колико да то нерадо признајемо. Јер људи које не видимо, ма то били наши најдражи пријатељи, у току година сасуше се у апстрактне појмове, услед · "чега саучешће према њима све више постаје чисто умно, | чак традиционално; учешће живо п дубоко осећано остаје за оне које имамо пред очима, ма то биле и само животиње које волимо. Тако је људска природа чулна. Дакле: и ту се потврђује Гетеова изрека:

1 У несрећи наших најбољих пријатеља има увек нешто“ што нам није непријатно. (Ларошфуко вели често, а не увек, као што је Шопенхауер навео.) Пре пе