Српски књижевни гласник

, + 2 Po x 2 LP # о ~ 1 E те 1 и па у ЖЕ o: va [i | Oe, : АЕ ЊИЉевни 3 4 РЕБЕЕА, 627

2 остати неколико по својој лепој форми пи по надахнућу које је било општије и ишло даље. Такве су у овој збирци две песме, које иду у најбоље што је Г. Милорад _J. Митровић испевао, то је она песма о зарђалом старом — мачу, без балчака и у прашини разоренога замка, који у глувој ноћи сам зазвечи, и над киме се тада један роб

и ту стане. Он је блед и свео, А спутан је у окове цео,

Руке скрсти на те груди голе И мрк поглед на мач спусти доле,.

И ноћ броди. Ту је светло доба, Кликну пет'о и нестаде роба,

Сину зора од пурпура чиста, А на мачу једна суза блиста.

| Или она једра Посланица другу, у којој се пе"снико жали старом другу на очајање и мржњу која ra спопада посред себичности п глупости, пун досаде ои чамотиње: |

Да знаш како живим! као у сред кала, Нити имам вере, нити идеала,

Младалачке снове закрилила тама Још развале стоје од негдашњег храма;

Диз'о бих их с нова у висине неба, Ал' не могу, друже, јер ту снаге треба.

Ил' шта да ме креће, Ова варка пуста, Или лаж што мисли из свачијих уста;

Подлаци су горе. а заблуде доле, Па истински људи шта могу да воле).

| И онда горко подсећање на дане смелих мисли и

топле љубави према људима, оних борба за ствар правде 1 "и братетва људског, од чега ништа није остало но само — осећање горчине. Но то је само за тренутак, када крв

49"

ЈУН а АРА у

1

. + : »(\

» #4447

АЈА

ly 1