Српски књижевни гласник

| — Зато мрзиш оно дете запита звездар након ћутања.

5 Мрзим.

VOLANA A, љубиш. ли петину 7

: НЕ Љубим.

e: _ Споре се до ње долази, веома споро, али ипак..

| О одврати мударац с осмејком. Ћи остаде Авимелех код A и с временом и

Симо МАТАВУЉ.

МРТВИ ЖИВОТ. : : | (Крај.) : Naja господо!“ рече поп достојанетвено и

, лијепом, српском обичају. Али се није нико отпо ла вазарањ ономе, да кажем оној цјелини којој : није нико наздравио, велим, народу, Пе мислим, можда, да. смо на 'ро забошто за њ не кариног што га зе бре биће

та о ego: за срце припрасла да то њу као нешто IMHO, свакидање. А ја ћу да покушам да изразим не о моје осјећаје него и осјећаје вас свију.“

Дамјан Дамјановић се мало трже на столици и јсправи главу. Неколико гласова продераше се промукло: Тако је! Живио !“

5, „Господо. моја! Мислим да сам ја најпозванији да ova пода Oe SK као свештеник, као па-

Ун |

ки

1 , 4 ди ние РАИ одем “

, *, ке АРМ OON

Ји tAN." |

Рут VP, пе |

\ у ; у

к , NA OM kit

ње и