Српски књижевни гласник

658 СрРпски Књижевни ГЛлаАСНИК.

И он је само понављао ову реч: „Отрована; отрована!“ Фелисита отрча Хомеу, који ту реч узвикну на тргу; госпођа Лефрансоа чу је у својој гостионици; неколицина њих устадоше да известе своје суседе, и целе ноћи остаде село на ногама.

Чисто ван себе, муцајући, поводећи се, Шарл се вртео по соби. Ударао је о намештај, чупао је косу, и никад апотекар није ни помислио да може бити тако страшнога призора.

Он се врати кући да пише Г. Канивеу и доктору Ларивијеру. Беше изгубио главу; покварио је више од петнаест писама. Хиполит оде у Нефшател, а Јустин је тако мамузао Боваријевог коња да га је полумртва оставио код Гијомове шуме.

Шарл хтеде да прелиста свој лекарски речник; али

није ништа вилео, редови су му играли пред очима.

— Само хладно! рече апотекар. Треба само дати какав јак противотров. Какав је отров

Шарл показа писмо. Отров беше арсеник. |

— Онда треба извршити анализу, настави апотекар.

Јер он је знао да приликом сваког тровања треба извршити анализу; Шарл, који није ништа схватао, одговори: — Ах! извршите! извршите! спасите је...

Затим се врати Еми, паде на ћилим, и јецајући наслони главу на ивицу од њене постеље.

— Немој плакати! рече му она. Још мало па те нећу више мучити!

— Заштог7 Шта те је нагнало 7

Она одговори.

— Тако је морало бити, пријатељу.

— Зар ниси била срећна Је ли до мене кривица 2 Ја сам међутим чинио све што сам могао!

— Тако је..., то је истина.., ти си тако добар !

И она му лагано превуче руком преко косе. Милина која га обузе појачавала је његову тугу; он осети како му се цело биће разорава од очајања на помисао да је

\ да 4 + pie к И NANIO у У реј

' ЈЕ а И РА RV

~

Md MODA NR Oi o MAI Par ada a +

ti?