Српски књижевни гласник

Сл ИМ с. У ве AE 1. 24 ДОЊЕ ИЈЧИ ' И АШ

у фи 1 за“ ан, ~

КОСА НОА ЛИ ЗА ЦГИ ЈА. 1271

сву нечистоћу употребљавали за ђубрење ниских поља ван вароши. Сем Атине имале су у Грчкој канализацију још и вароши Олимпија, Агригент и Самос. Од римских вароши имао је најсавршенију канализацију Рим, под именом „Коаса тахишта“, коју је још под Тарквинијем Приском градио један Етруски грађевинар. Главни колектор те старо-римске канализационе мреже, ишао је природним током једног потока, и он у прво време био је отворен, но доцније је, — примајући, због нагомилавана становништва, све већу количину нечистоће — засведен, и тиме је отклоњен непријатан задах. Димензије и облик су му: висина 4,2 м. п ширина 3,6 м.; горе полукружно засведен а доле равно дно. — Та канализација (СТоаса шахипа) служила је још до у најновије доба, те је тек сад скоро главном колектеру дат рационалнији облик. Остаци старих римеких канала, нађени

су још у Паризу, Келну, Трперу и још неким варошима – Јужне Немачке. Но сви ти канали ни по облику ни по _ подели падова не одговарају савременим захтевима технике. –

Са сеобом народа престадоше сви радови на усавршању канализације. Не само то, него је победом хришћанске вере, и пзопаченим идејама њених присталица ударено још п у назад, и престало се служити и оним што је паметни антични свет дотле већ био израдио. Аскетсека учења религије — да се за овај земаљеки живот који је ништаван не треба бринути, него да треба те-

_ роде људеке — довело је до напуштања евих хигијенских ; у обзира, m према томе створило се земљиште за развијање о еваковрених кужних болести. Никада човечанство није ШИН. видело већих и страховитијих зараза куге и колере, које 2: i. су косиле по стотине хиљада људи, но у мрачном, запу~ штеном и прљавом Средњем Веку. Тек у последњем пе— риоду Средњег Века опажа се опет неко интересовање "за канализацију. Што се опет приступа грађењу канализације, треба