Српски књижевни гласник

> ~ ~

=-

и и и а ПР, И те и

и IVI | ya 1 СРпски А њижевни Гласник, SEAN i

1 *

ла би и то покривање капом и замотавање MOpalo MCпасти куд и камо занимљивије за вас него за мене; сматрајте, дакле, да сам се извинио и, кад није друкчије, растанимо се!“ „Жао ми је, Мопрејешт Шлемил, што јогунасто одбијате понуду коју сам вам пријатељеки учинио. У осталом, можда ћу други пут бити срећнији. До скора виђења! — А ргорок, дозволите ми да вам покажем да ја сенке које купујем не остављам да се уплеснипве, него да их поштујем и да су код мене добро остављене.“ Одмах извуче из џепа моју сенку п развивши је вештим покретом на ледини, простре је на сунчаној | страни код својих ногу, тако да је ходао између обе њему послушне сенке, моје п његове, јер и моја га je” морала слушати п прилагодити се свима његовим покретима. | Када после тако дугог времена опет једном угледах своју сенку, и видех је понижену до тако ерамне службе, баш када сам због ње био у такој беспримерној нужди, да срце ми препуче, и почех горко плакати. А мрекп човек ишао је поносито с пленом који ми је отео и безобразно | ; понови своју понуду: „Још је можете добити, један потез пера и ви here тиме спасти јадну несрећну Мину, те ће она из канџа онога лупежа доћи у наручје впеокопоштованога господина грофа — као што рекох, само један потез пера.“ Сузе ми понозо силно грунуше, али ја се окретох п да- Е дох му знак да се удали. | ћендел, који је пун брига пратио мој траг довде, стиже у том тренутку. Кад ме та верна, одана душа за- | M тече где плачем, и кад виде моју сенку у власти чудно-. 3 ватога. сивог непознатог, одлучи се одмах да ми, ма и А у силом, поврати моју својину, и пошто није умео сам ла 350

|, o s i

отме ту тако нежну ствар, нападе човека одмах речима. и = и и, не питајући много, заповеди му да ми се места изд: моју пмовину. Овај, уместо одговора, окрену безазленоме ~

момку леђа m one. Али Бендел подиже глоговачу коју је