Српски књижевни гласник

чи

к

у и ничије ријечи и

| |

594 Српски Књижевни Гласник.

седмогодишњој активности, била знатна добит не само „као грађа за историју Босне и Херцеговине и сусједних земаља“, како то вели Г. Јелавић, већ и за науку у опште. Али, потребно је публиковати оригинални текст извештаја, упоредо се преводом или без њега, али никако сам превод.

Овако, ми ову пуобликацију можемо примити само

с резервом“, Н. С. ПЕТРОВИЋ.

БЕЛЕОШПКЕ.

КЊИЖЕВНОСТ.

Slovansky Prehled. — Угледни чешки часописе „Slovansky Prehled“ донео је у својој октобарској свесци чланак нашега сарадника Г. Јована Скерлића, под насловом „Srbskć litćrarni pomery“. Ту се говори о приликама у данашњој српској књижевности, њеним главним средиштима. и струјама које се могу опазити.

Змај у руској књижевности. — „Славанекуи Извђет!и“, у октобарској свесци, у одељку Библиографија, доносе списак оригиналних чланака и опазака о Змају у руској књижевности, а затим и списак Змајевих дела преведених на руски језик. Ј. Чланци и опаске о Змају ови су: 1. В. Умановтђ-Каплуновески. Дђло 1888. ж 1. Балнљ. Спо. 1888. (Пантеонљ Литературм, 1888. x 6.). Славинскал муза. Cn6. 1892. Исто, изд. Ш. Спо. 1904. (Додатак листу Свђтљ, 1904. ж 1.). Благовћетт, 1893. » 49. — 92. А. Степовичт. Филологическја. Записки 1893., св. 2—3. (Реценсија на

! Кад је реч о овоме француском консулату у Босни за време првога царства, овде нам ваља напоменути да је тадашњи тајник консулов Атедбе Сћаптене-Гев-Гоз ба, који је пробавио неко време у Босни, штампао доцније један спис о своме бављењу с натписом : Voyage en Bosnie dans les annćes 1807 et 1808 (Paris, PF. Didot, 1822, 8%, crp. 15h). OBa је књижица од интереса за поменуто доба босанске историје, и од користи би било када би се нашао ко год да о њој, њеном писцу и његовој активности у Босни, проговори коју реч више,