Српски књижевни гласник

Са 1905 годином „Српеки Књижевни Гласник“ улази у пету годину свога живота.

За четири године излажења, „Српеки Књижевни Гласник“ се трудио да оправда и прошири симпатије с којим га је, судећи по њезину одзиву, дочекала српска читалачка публика. С друге стране, он је, као и раније, настојао да задобије и прикупи око себе сваким даном све већи број одабраних сарадника из разних области књижевности, уметности, и науке.

Ове године радиће на „Српском Књижевном Гласнику“ ови његови досадашњи и будући сарадници: Г. Г. Алекса Шантић, Др. Александар Белић, Алфред Јенсен, Андра Стевановић, Андреј Протич, А. Ђорђевић-Вовес, Богдан Поповић, Божидар Кнежевић, Др. Божидар Николајевић, Боривој Поповић, Борисав Стевановић, Бошко Бошковић, Др. Бранислав Петронијевић, Др. Василије Ђерић, Велимир Рајић, Вељко Лукић, Вељко Милићевић, Др. Владимир Видрић, Др. Владимир Поповић, Др. Војислав Вељковић, Др. Војислав Ђорђевић, Гај Добрићев, Герасим Ивезић, Гвозден Клајић, Доброслав Ружић, Драгомир Јанковић, Др. Драгутин Живадиновић, Г. Баласчев, Др. Драгутин Протић, Душан Ђокић, Душан Симић, Др. Ђилдо Божић, Ђура Димић, Др. Едвард Мипхел, Иво Ћипико, Јаша Продановић, Јеврем Тадић, Јелена Димитријевић, Јован Дучић, Јован Жујовић, Јован М. Јовановић, Јован Максимовић, Др. Јован Скерлић, Јован Томић, Др. Јован

Цвијић, Јосип Регали, Др. Коста Кумануди, Коста Сто-

јановић, Љубомир Бабић-Ђалеки, Љубомир Стојановић, Др. Максим Арер, Милан Грол, Др. Милан ЈовановићБатут, Милан Ракић, Др. Милан Ћурчин, Др. Милан Шевић, Миливоје Башић, Миливоје Лозанић, Миливоје Павловић,