Српски књижевни гласник

КРЕНЕЕБИ Л. 893

„Смрт кравама“! Затим очекиваше утисак ове чудесне речи. Али она не учини никакав утисак. Позорник остаде непомичан и нем, скрштених руку под својим кратким огртачем. Његове широм отворене очи, које су у помрчини сијале, гледале су Кренкебила са изразом туге, будноће и презирања.

Кренкебил зачуђен, али чувајући још мало одлучности, промуца:

-— „Смрт кравама!“ казао сам вам.

Настаде дуго ћутање, а за то време и даље је сипила ладна и сива киша и владала ледена помрчина. Најзад позорник проговори: ,

— То не треба говорити... сигурно и извесно да то не треба говорити. Бар човек у вашим годинама треба да зна што више... Продужите ваш пут.

— Зашто ме не хапсите7 упита Кренкебил.

Позорник ману главом под својом влажном капуљачом: — Имало би се посла кад би се апеио еваки пијаница којп говори оно што не треба говорити! А на шта би то било“

Кренкебил поражен овим великодушним презрењем, стајате дуго забезекнут и нем с ногама у потоку. Пре него што пође, он покуша да се објасни:

— Нисам ја ради вас рекао: „Смрт кравама!“ Нисам ја то рекао ради кога другога. То је било из једне намере.

— Било то из какве намере, или ради чега другог, то није требало рећи; јер кад један човек врши своју дужност и трџи многе муке, не треба га вређати којекаквим речима... Опет вас позивам да продужите свој пут.

· Кренкебил, погнуте главе и отпуштених руку, ишчезе под кишом у помрчини.

ДнАтТОЛ ФРАНС.

(Превео с француског Мих. ЂогРЂЕевиЋ).