Српски књижевни гласник

М Е Н КЕ х. м и. 935

Пеникуло (за себе).

Овај слепац мисли да грди жену, а у ствари грди мене ; јер ако не руча код куће, свети се мени а не њој. Менехмо 1 (радосно).

Дивота ! Најзад сам својом дерњавом одјурио жену с капије. Где су сада ожењени љубавници Зашто ми већ не честитају и не доносе дарове, када сам се тако славно борио“ Сада сам баш украо жени овај огртач: однећу га хетери. Тако то ваља! Треба само вешто извући асуру препреденом чувару! Ово је дивно! Ово је ваљано! Ово је красно! Ово је мајсторски изведено! Придигао сам, на свој ризик, од оне моје несреће, па га сада носим да упропастим. Уграбио сам од непријатеља пљачку, а наши савезници нису оштећени.

Пеникуло (гласно). Хеј, младићу, далућу од те пљачкеи јадобити свој део

Менехмо. Пропао сам! Упао сам у заседу! Пеникуло. Боље реци у заштиту. Не бој се! Менехмо. Ко је тог Пеникуло. Ја сам.

Менехмо. 0, добро моје! 0, срећо моја! Здраво!

i Пеникуло. ·

Здраво ! (рукују се). Менехмо.

Шта радиш Пеникуло.

Држим десницом свога генија. MuHBXMO.

Е, ниси могао доћи у згоднији час него што си дошао. Пкникуло.

Такав је мој обичај. Ја скроз познајем све згодне тренутке,