Српски књижевни гласник

92 СРпски Књижевни IIIACHBE.

Као израз вере Чеховљеве у победу тога принципа, можемо сматрати овај карактерни монолог у драми „Три сестре“ :

„Чежња за радом, о Боже мој, како ми је она појмљива. Ја нисам радио ниједанпут у животу, вели поручник Тузенбах. — Родио сам се у Петрограду, хладном и лењом, у породици која никад није знала за рад нити за какве бриге. Мене су чували од рада, но тешко да им је то пошло за руком, тешко! Дошло је време, диже се на све нае грдосија, спрема се здрава, силна бура, која долази, већ је близу и брзо ће здувати с нашег друштва лењост, равнодушност, и предубеђење према раду, трулу досаду. Ја ћу радити, а за каквих 25—30 година радиће већ сваки човек. Сваки!“

УП.

Из досадашњег разматрања Чеховљевих творевина, читаоци су, надам се, имали прилике упознати се са главним материјалним и мисаоним мотивима песникове делатности, са његовим погледима на разне области сувременог руског народног, друштвеног, наразетвеног m унеколико и политичког живота, У име оног високог илеала, на основу кога песник испитује и оцењује сувремени живот, он одриче, осуђује једну по једну појаву истога и ствара на тај начин код својих читалаца сазнање о том, да сувремени руски живот скоро у свим својим сферама стоји на ниском ступњу и да томе треба што пре п ма на. који начин тражити лека. Но, у исто време, песник не заборавља ни светлијих појава у животу и износи пред читаоца портрете таких личности које нису потпале под власт животних гадности, HO су ступиле y живот наоружане чврстом вером у идеале и крепком вољом за борбу. За raka 00личја позитивне природе Чехову је, као и Тургењеву, служило као модел већином руско женскиње. И код Чехова је, као и код Тургењева, женскиње поузданији чу-

! Соч, т. ХТУ, 88,