Српски књижевни гласник

Књижевни Преглед. 945

низала једна за другим, и о којима у Шаријерову зборнику има много података, као што тамо има података и о томе како де Ноај није испуштао из вида рад Дубровчана на Порти, штетан по интересе француске (11, 402).

И зар је критика крива што вели да ни ви иџп Француз Павле Масон, писац иначе одличног дела „Исторпја француске трговине на пстокуу ХУП веку“, нисте знали за податке о постојању француског консулата у Александрији пре 1543 годинег Нарочито вама, Г. Војновићу, зар је критика крива што тих података нисте могли да нађете у књигама које сте толико пута навели у својој студији, пи што се уместо тога позивате на Масоново дело, па не само то, него још тБрдите да је дубровачки конвулат старији од францускогар Тих података има у најкрупнијим актима за Александријско Питање, које сте ви морали имати пред очима, али у које нисте загледали, и не помишљајући како је било преко потребно проучити их најпажљивије, не толико због самог факта да је француски консулат постојао у Александрији и пре времена које наводите, него и због тога што је у тим актима обележено право на коме су Французи засновали своју заштиту над хришћанским бро довљем и над њиховом трговином у турским левантинским водама, и специјално у Александрији.

И зашто ће вама Масоново дело поред тих података 2 И мене чак не чуди што их Масон није разматрао. Он је писао дело о француској трговини у Леванту у ХУП столећу и само у уводу од увода дотакао се ХУ] столећа у чији почетак падају (мени познати бар) први подаци о постојању француског консулата у Александрији. Дакле њему није ни било потребно да се детаљно бави тим питањем мислећи како ће обрадити своју главну тему, стога му се није ни чудити што није више знао. Али ако се њему може опростити, не може се опростити вама, Г. Војновиђу, зато што сте се ви специјално бавили Александријским Пптањем, е којим питање о француском

60