Српски књижевни гласник

Политички ПРЕГЛЕД. 958

Грка, претрпеће осетне губитке, и то ће бити све. И према томе, погибао отуда не може доћи. Важно је и отуда погибно, што је основ сукобу између Румуније и Грчке, чисто националистички. Свако се сећа да јеу мају месецу прошле године султан издао праде којим се признаје румунска народност у Турској и даје сва политичка права која имају и Грци и Бугари у Турској (школе, цркве, општине итд.). Васељенска Патријаршија преко својих владика, а Грчка преко разних револуционарних комитета, настале ву одмах свим силама да осујете практичну примену ове царске ираде. Грчке владике пи грчки андарти су наредбе извршивали брзо и савесно. Аргосање куцовлашких свештеника, затварање учитеља, сметње у меџлисима, убијства, паљевине и разни други злочини извршивани су са нечувеним цинизмом и немилосрдношћу у горе поменута два вилајета у којима су Куцовласи најмногобројнији. Румупи су на то одговорили разним горепоменутим мерама у Румунији противу Грка, румунских и грчких поданика, и противу грчке трговине. Али како грчки паликари не престају уништавати мирне Куповлахе, Румуни ће, најзад, почети одговарати истом мером. И место да се националистичка борба умањи, ослаби, она ће се само појачати. Јавиће се румунске чете са крвавим намерама за осветом, појачаће се међусобно пстребљавање међу Хришћанима у Турској. Пружиће се Европи један нов доказ да нису само Турци криви за зло стање у вилајетима солунскоме и битољскоме. И место симпатија које су имале и могу имати балканске државице на Западу, за то што су устале да заштићавају своје сународнике у Турској од турскога насиља, оне ће стећи непријатеље. Све је забадава. Не може никад бити симпатична на Западу она радња која иде на то да помаже Турцима у послу око пстребљавања хришћана.

Западне силе, Енглеска пи Француска, за овакве поступке могу тешко бранити сада своје држање и балканску полптику којој је начело „Балкан балканским на-