Српски књижевни гласник

Ситни Прилози. 999

целокупан превод прве 17 Апђерте де Уе Ко. За њу се вели ла, „попуњена украсима језика и версификације не би могла бити премашена народном поезијом ма какве земље“. Само, вели сз даље, начин на који је спасен живот младог Алексија ђаволски подсећа на онај Кимеског Сирочет 1 (Тће таппег јп wbich the life of the young Alexis is saved must remind every one of фе Огрћап о! China, but бе Шупмпап таоп еујпгез а degtee of heroism far beyond that of the Chinese lady), али илирска мати показује степен херопзма далеко изнад хероизма кпнеске госпе.“ —

датим се даје превод од Гез бгауез Неудидиев (рр. 67 – 69 у „Та Сила“). За њим је штампан прозни превод из Дантеове Ломедије, Уголинова исповест у паклу, опет ђаволски слично, да вреди упоређења (в. Сапво ХХХ1П, стихови 937 – 75).

(Приказивач пореди овај одломак са илирском баладом и налази да је ова друга више вредности. — Даље се износе баладе о Томашу П. — Морлак у Венецији порели се са 14 идилом Теокритовом. — На крају, нарочито се хвали есеј о вампиризму.|

Војислав М. Јовановић,