Српски књижевни гласник

Уметнички ПрЕГЛЕД. 93]

· певање у опери С. Биничкога „На Уранку“), а мајку Лучију отпевала би свака корискиња боље него Г-ђа: Станојевићка која је била рђава п по гласу MH по глумљењу. Г-ђа Тодосићка из мале, партије Лолине није умела просто ништа да начини. Њен глас је без звука и неодређен, колебљив, и због тога непрестано нечист; њен глас као да непрестано трилира, а то је увек врло непријатно. Г. Павловић, као Алфио, није нашао прави свој положај, он пева без полета и суво у музикалном смислу ; он изгледа да осећа музикално, али му недостају успешна средства за изражавање које интересује.

Корови су билп врло добри, управо изненађујући добри. Међутим је оркестар био врло слаб. Општи звук оркестра била је уопште слаба тачка. Гудачи били су слаби п без ситих боја, свирале тупе, а метални инструменти одвећ груби. Оркестру је уопште недостајао прави такт п ритам. Г. капелнику није пошло за руком да све савлада, и сваки час је понешто ударало у страну.

Цела представа била је неуметничка, без духа и поезије. Уложено је, лодуше, много старања око учења, али се са детаљним радом није постигао велики гест. Није било музичке репродукције онога момента који слушаоцу прелази у крв, који узрујава његову душу, који га спонтано одушевљава: нарочито оркестар није имао боје и сјаја. И све то код музике из „Еавалерије“!

Публика је хладно примила оперу, и тек као да се после „Интермеца“ мало загрејала. У „Интермецу“ је оркестар чинио све што је могао, и ако није могао све што је чинио.

Г-ђца Мајетинска добила је цвећа. Зашто7 Можда зато што је омогућила представу, поред тога што је била промукла.

Да ли ће Управа Народног Позоришта давати опере, пошто је то својом иницијативом почела, и са потребном

озбиљношђу, — то ваља сачекати. Почетак не обећава много. ХИ