Српски књижевни гласник

938 СРпски Књижевни ГЛлАСНИК,

која интересују цео парод у кнежевини. Изјава се тиче односа са Туреком, односа са Србијом, са Румунијом, Русијом п Аустроугарском. Ову пзјаву Министра Иностраних Дела допунили су Министар Председник Петков, владини посланици (О. Иванчов п Момчилов и Министар Трговине Геналијев. Допуне ових последњих су сада много јаспије него ли прошлих година.

По митљењу бугарскога Министра Ичостраних Дела односи са Русијом су најбољи, али ипак ће се гледати да буду још ердачнији и бољи. То значи да су односи између Русије и Бугарске малко више охладнели. Игцидент између руског дипломатског агента Шчеглова и бившег Министра Иностраних Дела, генерала Р. Петрова, мемоари кнеза Хоенлоа, и једна изјава рускога цивилнога агента за Маћедонију, о бугарским интересима у Маћедонији, пореметили су знатно односе с Руспјом. Довели су пх до фазе у коју Кнез бугареки хоће радо да доводи „Освобободитељку“. С Аустроугарском треба да су односи што бољи и због политичких и због економских разлога, вели Министар не прицизирајућу п заједничке им интересе у Маћедонијп. Што је он пропустио, морао је рећи аустроугареки дипломатски агенат изручујући Кнезу Фердинанду поздрав свога цара, као и барон Ерентал у Делегацијама. С Румунијом, — што је свакога изненадило, — односи су најердачнији, а брига је Министра Др. Станчова да буду трајно најсрдачнији. „Са Србијом су односи добри. С њом се жели искрена суседска политика, а на становишту које је Бугарска себи давно поставила.“ Оне есрдачности и пријатељства са братеким народом нема као у претпрошлој години; а зашто зато шта Србија не дели с Бугарском исто мишљење о Маћедонији, и што је одликовала четири синодална патријаршијека митрополита орденима поводом избора митрополита скопаљског Вићентија. Ову изјаву Министра бугарског су потврдили много отвореније С. Иванчов, Момчилов. Последња двојица су отворено ово казала: „Ако хоће Србија са нама у Маћедонскоме Питању у корак, — добро; ако не, онда нам