Српски књижевни гласник

940 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

18 октобра састала се на Цетињу прва Народна Скупштина изабрана и сазвана на основу Устава који је Кнез црногорски дао лањске године Црној Гори. Неука п млада, ова скупштина је почела ипак свој рад попут обичаја и правила парламентарних у другим земљама. Неодређеност и колебљивост заменила је одлучност. Данас је већ јасно одређено екупштинско расположење, које се манифестовало у замени кабинета Лазара Мијушковића, кабинетом Марка Радуловића, новим кабинетом који има већину у Скупштини. Кнез Никола је отворио Супштину Престоном Беседом, која има две три карактеристичне "црте и наличности са престоном беседом Кнеза Фердинанда. Прво, о свезама Црне Горе са Русијом не говори се оним тоном и речима како је то Кнез Никола досада говорио ; кад се упореди оно што је речено, за односе 'с Аустроугарском може се рећи да су оне „нераздвојне свезе с Русијом и руским: народом“ врло лабаве и лако кидљиве. Друго, угледно и велико место дато је односима с Аустријом и Немачком; о њима се говори готово с усхићењем. Треће, у престоној беседи се не помиње Србија, и ако је творац беседе увек и сваком другом приликом помињао нарочите свезе Црне Горе са Србијом. Србија је сад ушла у ред осталих балканских народа. Многи ће назрети у томе начело „Балкан балканским народима“, а многи ће тумачити то као очигледан доказ нерасположења данашњега господара Црне Горе. Свакојако, томе у првој оваквој Престоној Беседи данас није било места.

30 октобра отворен је хрватски сабор. На њему је гроф Пејачевић држао свој програмни говор. Овај се одликује у многоме од многих досадањих банских говора. Пејачевић је изјавио да није више ни за ову ни за ону странку, да је над странкама, да ће се подржавати строго парламентарнога реда у раду са Сабором, да ће поднети многе законске предлоге, од којих су најважнији они што се тичу слободних избора за Сабор и слободне штампе. Изјаве овакве врсте у Хрватскоме Сабору први

AL „iva ON UO voak oc tk KR Oi or NO Ul aa e ya i do Mu

+

се ЕУ

+. +

Цио

и је