Српски књижевни гласник

Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

=

стионичара из Черензе, са једним ковчежићем нађеним на путу који води у Стронголи, пут којим смо ја и странац ишли, али сваки за се. Крчмар који ми га је слао држао је

насигурно „la припада неком од нас двојице. У њему се

o? налазило пуно писама врло старих, без адресе или са из-

7 брисаном адресом и потписима, слика једне жене и једна

а свеска у којој се налазила анегдота или историја коју ће

Ћи | читаоци читати. Странац, коме су ове ствари принадале, “ ј не бејаше оставио гостионичару никаква начина да би му увео . могао писати. Ја сам их чувао десет година, не знајући i шта да радим са њима, када, пошто сам случајно говорио

па о томе неким личностима у једној вароши у Немачкој. једна.

од њих навали на мене да јој поверим рукопис који се

|: чувао код мене. После осам дана рукопис ми је враћен са

: једним писмом које сам ставио на крају приче, пошто би

А било неразумљиво кад би се читало пре саме приче.

Во То ме је писмо одлучило на ово издавање, уверивши

ме да Hehe увредити ни осумњичити никога. Нисам ни једне речи изменио у оригиналу, ни само замењивање особе– них имена није моје: она су била означена као што су и:

сад. почотним писменима.

АДОЛФ.

ПРВА ГЛАВА.

Бојах завршио у двадесет другој години своје науке на универзитету у Гетингену. — Намера мога оца, министра Изборног Кнеза om „“ „. Owma је да обиђем најзнатније државе европске. Хтео је затим да ме узмек себи, да ме

уведе у струку чија му је управа била поверена и да ме x ye спреми да га једнога дана заменим. Упорним радом, посред Не врло распусеног живота, Сио сам постигао извесне успехе, 1 који су ме истакли. изнад мојих школских другова и улили моме оцу снакако врло претеране наде. ; (O :

Те наде су га учиниле. облагим према многим погрешкама које сам био починио, Није ме оставио да патим од